Milioni ljudi širom sveta izloženi su povećanom riziku od moždanog udara, a da to ne znaju. Jedan od glavnih razloga je visok krvni pritisak, koji često ne izaziva nikakve simptome, pa mnogi ne znaju da imaju taj zdravstveni problem. Lekari zato ističu da je redovno merenje pritiska jedan od najvažnijih koraka u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.
Povišen krvni pritisak, medicinski nazvan hipertenzija, godinama može neprimetno oštećivati krvne sudove i povećavati rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar. Prema podacima Svetske organizacije za moždani udar, visok pritisak povezan je sa više od polovine svih moždanih udara u svetu.
Jedan od najvećih problema jeste to što se osobe sa povišenim pritiskom često osećaju potpuno zdravo. Ipak, dugotrajno povišene vrednosti mogu oštetiti zidove arterija, doprineti njihovom sužavanju ili začepljenju, a u nekim slučajevima i pucanju krvnog suda.
Kardiolog Frančesko Lo Monako, osnivač klinike National Longevity Clinic, objašnjava da upravo odsustvo simptoma predstavlja posebnu opasnost. Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove arterija, a kada je ona stalno previsoka, dodatno opterećuje krvne sudove, srce i druge vitalne organe. On ističe da je to jedan od najvažnijih faktora rizika na koje je moguće uticati radi smanjenja verovatnoće moždanog udara.
Prema njegovim rečima, mnogi pretpostavljaju da su zdravi samo zato što se dobro osećaju. Čak i fizički aktivne osobe bez tegoba mogu imati vrednosti pritiska koje zahtevaju lekarsku pažnju.
Najpouzdaniji način otkrivanja povišenog pritiska jeste redovno merenje. Vrednosti od 140/90 mmHg ili više u ordinaciji, odnosno 135/85 mmHg ili više pri merenju kod kuće, uobičajeno se smatraju povišenim. Ipak, jedno merenje nije dovoljno za dijagnozu, pa lekari često preporučuju ponovljena merenja tokom određenog perioda ili praćenje pritiska kod kuće. Merenje treba obaviti pravilno, nakon nekoliko minuta mirovanja i u sedećem položaju.
Pored merenja, stručnjaci preporučuju navike koje čuvaju srce i krvne sudove: uravnoteženu ishranu sa ograničenim unosom soli, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i ograničen unos alkohola. Važno je i kontrolisati holesterol, održavati odgovarajuću telesnu težinu i odlaziti na preventivne preglede.
Lo Monako naglašava da ne postoji čudotvorna namirnica ili dodatak ishrani koji može zameniti ove mere. Najvažnije je poznavati sopstvene faktore rizika, redovno proveravati pritisak i holesterol i na vreme reagovati na odstupanja.
Ako se utvrdi da je pritisak povišen, ne treba paničiti, ali ni zanemariti problem. U razgovoru sa lekarom procenjuje se da li su dovoljne promene životnih navika ili su potrebni i lekovi. Pravovremeno otkrivanje i lečenje hipertenzije može značajno smanjiti rizik od moždanog udara i drugih kardiovaskularnih komplikacija.
Izvor: Dnevni list Danas
Foto: agilemktg1, javno dobro (ilustracija) — izvor fotografije